Kroz vekove istorija tehnologije bila je isprepletena sa izuzetnim dostignućima i inovacijama koje su neizbrisivo oblikovale naš svet. Međutim, u nizu revolucionarnih otkrića, često su nepravedno zanemarene priče o ženama čiji su doprinosi bili od velikog značaja, a koje su ostajale u senci svojih muških kolega.
Danas, više nego ikad, važno je istaći ulogu žena koje su ne samo učestvovale u razvoju tehnologije, već su je i transformisale svojom genijalnošću i inovativnošću.
U ovom tekstu istražićemo živote i radove nekih od najizuzetnijih žena koje su obeležile istoriju tehnologije, a njihove priče govore o tome koliko je važno prepoznati i slaviti ženske doprinose u oblasti u kojoj tradicionalno dominiraju muškarci.
Ada Lovelace
istockphotoAda Lovelace – prva svetska programerka
Ada Lovelace, bila je ćerka slavnog pesnika romantizma Lorda Byrona, a njeno interesovanje za matematiku procvetalo je u ranoj mladosti. Sudbina je spojila njenu strast prema brojevima sa Charlesom Babbage-om, inovatorom čije ideje o analitičkoj mašini smatramo pretečom modernog računara.
Ada je napisala i prvi algoritam, čime se smatra prvim kompjuterskim programerom. Njene vizije o mogućnostima računara inspirisale su generacije koje su došle.
Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Država je krajem 70-ih godina 20. veka osmislilo programski jezik nazvan Ada u njenu čast, a 2009. je uspostavljen Dan Ade Lovelace, koji se obeležava drugog utorka u oktobru i slavi dostignuća žena u oblastima nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike.
Grace Hopper
wikipediaGrace Murray Hopper – kompjuterska naučnica
Pokazala je interesovanje za tehnologiju od malih nogu, često rastavljajući i ponovno sastavljajući predmete po kući. Diplomirala je na Vassar koledžu, a zatim postala magistar, pa doktor matematike na Univerzitetu Yale. Tokom Drugog svetskog rata, pridružila se američkoj mornarici i bila kontraadmiralka.
Radila je na stvaranju Mark I, rane verzije elektronskog računara. Poznata je i po tome što je radila na razvoju UNIVAC-a, prvog komercijalnog računara.
Hopper je izumela prvi kompajler za računar, a njeno pionirsko delo doprinelo je razvoju COBOL-a, jednog od prvih standardizovanih jezika za računare. Otkrila je i prvu grešku – „bug“ na Mark I računaru.
Hedy Lamarr
wikipediaHedy Lamarr – Izumiteljka Wi Fi-ja
Hedy Lamarr filmska glumica i izumiteljka, poznata je i po svom doprinosu tehnološkom svetu.
Tokom Drugog svetskog rata, Hedy i njen partner, kompozitor George Antheil, patentirali su uređaj nazvan „Frequency Hopping“ (frekvencijsko prebacivanje), koji je bio značajan korak ka razvoju moderne bežične komunikacije. Ova tehnologija, koja je osmišljena kako bi se ometali signali torpeda, kasnije je poslužila kao osnova za razvoj Wi-Fi, Bluetooth i sličnih bežičnih tehnologija koje koristimo danas.
Hedi Lamarr je time postala važna figura ne samo u filmskoj industriji, već i u svetu tehnologije.
Mary Allen Wilkes
wikipediaMary Wilkes – prvi lični računar
Mary Wilkes je poznata naučnica, čuvena po tome što je prva osoba koja je koristila kućni računar koji je sama osmislila. Radila je u MIT Lincoln laboratoriji, gde je bila zadužena za stvaranje programskih jezika na računaru LINC koji je prilagođen početnicima.
Od 1961. godine, Wilkes je napravila seriju operativnih sistema za LINC, nazvane LAP, sve do LAP6. Poznata je i po razvoju assembler-linker modela koji se koristi u modernim programskim kompajlerima, kao i po implementaciji prvog operativnog sistema koji se nalazi između programa i stvarnog računarskog hardvera.
Kasnije je napravila totalni zaokret u svojoj karijeri. Napustila je računarstvo i upisala se na pravni fakultet Harvard University-a, i bavila se veoma uspešno advokaturom u Massachusettsu.
Annie Easley
wikipediaAnnie Easley – raketna naučnica u NASI
Annie Easley bila je matematičarka, programerka i raketna naučnica. Dobila je stipendiju za farmaceutski fakultet, koji je studirala, ali se zaljubila u matematiku i na kraju prešla put od farmacije do astronomije. Po dolasku u Klivlend radila je kao „ljudski kompjuter“ u Nacionalnom savetodavnom komitetu za aeronautiku (NASA), a zatim postala programerka, istražujući vozila na baterijski pogon i radeći na lansiranju šatlova.
Njeno najznačajnije dostignuće bilo je rad na raketi Kentaur, revolucionarnom sistemu za gorivo koji i danas koristimo. Kentaur je lansirao prve američke svemirske sonde, poput Survajver 1 na Mesecu i Kasini na Saturnu.
Eni Izli ostaje nezaboravna figura u svetu svemirske tehnologije, rušeći barijere svojim neizmernim doprinosima tokom tri decenije rada.
Adele Goldberg
wikipediaAdele Goldberg: inspiracija za GUI
Adele Goldberg je američka naučnica koja je igrala ključnu ulogu u razvoju grafičkog korisničkog interfejsa (GUI) tokom 1970-ih godina.
Njena saradnja sa Alanom Kayem rezultirala je kreiranjem Smalltalk programskog jezika, koji je bio pionirski u svojoj upotrebi grafičkog korisničkog interfejsa. Ova inovacija je postavila temelje modernih operativnih sistema kao što su Windows, macOS i Linux.
Radia Perlman
wikipediaRadia Perlman – majka interneta
Radia je osmislila algoritam koji stoji iza protokola Spanning Tree Protocol (STP), a koji je bio ključan u omogućavanju postojanja današnjeg interneta. Zbog toga je i zovu majkom interneta.
Poznata je i po svom radu na razvoju drugih važnih mrežnih protokola i tehnologija, kao što su TRILL (Transparent Interconnection of Lots of Links) i ISIS (Intermediate System to Intermediate System).
I dalje se bavi računarskim programiranjem i inženjeringom za Dell EMC.
Katherine Johnson
wikipediaKatherine Johnson – matematičarka u NASI
Katherine Johnson je bila američka matematičarka koja je radila za NASU tokom perioda američke svemirske misije Mercury i Apollo.
Johnsonova je igrala ključnu ulogu u izračunavanju orbita i putanja leta za svemirske misije, pružajući neophodne matematičke proračune koji su omogućili sigurno putovanje astronauta kroz svemir i njihov povratak na Zemlju.
Karen Spärck Jones
wikipediaKaren Sparck – Jones – pionirka IT-a
Spärck-Jonesova je poznata po konceptu „inverzne frekvencije dokumenta“ (Inverse Document Frequency – IDF), koji se koristi za ocenjivanje važnosti reči u dokumentu u odnosu na korpus teksta.
Njen rad je imao značajan uticaj na razvoj pretrage na internetu i razumevanje prirodnog jezika od strane računara.
Elizabeth J. Feinler
wikipediaElizabeth Feinler – izumiteljka prvobitnog pretraživača
Elizabeth Feinler je neizostavna figura u istoriji interneta, čija su dostignuća imala dugotrajan uticaj na način na koji koristimo i razumemo internet.
Feinlerova je najpoznatija po svom radu na ARPANET-u, preteči današnjeg interneta. Bila je vođa tima u Network Information Center (NIC) na SRI International, gde je bila odgovorna za vođenje registra internet domena i održavanje direktorijuma informacija o mreži.
Njena uloga u organizovanju i strukturiranju informacija na ARPANET-u doprinela je razvoju efikasnijeg i korisnijeg interneta.
Ove izuzetne dame su sigurno razlog da danas vidimo žene u svetu tehnologije. Iako su izazovi i dalje veliki, prisustvo i uticaj žena su nepobitni i neophodni za njen dalji napredak.
