Pored tehničkog znanja, dobri programeri poseduju još neke važne osobine i usvojili su neke dobre navike u poslu koje ih razlikuju od prosečnih programera.
Znatiželjan je
Znatiželja je jedna od ključnih osobina koju bi svaki dobar programer trebalo da poseduje. U IT industriji, tehnologija se neprestano razvija i menja, a dobar programer mora biti znatiželjan kako bi bio u toku sa najnovijim trendovima i alatima. Biti znatiželjan znači biti otvoren prema novim idejama, konceptima i tehnologijama, kao i biti spreman na izazove i nepoznate situacije.
Pre nego što se obrati drugima za pomoć, dobar programer će uvek prvo pokušati samostalno da nađe rešenje problema i testira ga. To uključuje istraživanje i eksperimentisanje, kako bi se pronašlo najbolje rešenje za problem.
Samostalno istraživanje i testiranje rešenja može pomoći programeru da stvori dublje razumevanje problema i da nauči nove veštine i tehnologije u radu. To može dovesti do novih ideja i inovacija koje bi se inače mogle propustiti ako se programer previše oslanja na pomoć drugih.
Nije emotivno vezan za svoj kod
Spreman je da odbaci kod koji nije koristan. Ova osobina zahteva od programera da bude objektivan prema svom kodu i da ga procenjuje na osnovu njegove funkcionalnosti i korisnosti.
Odbacivanje koda koji nije koristan može biti teško, jer programeri često ulažu mnogo vremena i truda u pisanje i razvijanje koda. Međutim, dobar programer razume da cilj razvoja softvera nije pisanje koda radi pisanja, već stvaranje softvera koji rešava stvarne probleme na efikasan način. Programeri koji nisu emotivno vezani za svoj kod su spremni da čuju i prihvate kritiku, što može dovesti do konstruktivne rasprave i rešavanja problema u timu i stvaranja boljeg i efikasnijeg softvera. Spremnost da se odbaci kod koji nije koristan je važna osobina koju bi svaki dobar programer trebao da ima.
Želi da popravi i ono što nije pokvareno
Uvek se trudi da pronađe bolje i efikasnije rešenje. Želja programera da popravi i unapredi stvari koje funkcionišu može biti od velike koristi u razvoju softvera. Ova osobina pokazuje da programer nije zadovoljan samo stvaranjem softvera koji ispunjava osnovne zahteve, već da želi da ide korak dalje i osmisli rešenje koje je efikasnije i bolje.
Ova osobina se ogleda u tome da programeri ne samo da popravljaju greške u kodu, već i traže načine da poboljšaju postojeći kod, unaprede njegovu funkcionalnost i povećaju njegovu efikasnost. To može uključivati optimizaciju koda, dodavanje novih funkcija, unapređivanje korisničkog interfejsa ili bilo koje druge promene koje bi mogle da poboljšaju kvalitet softvera. To takođe može pomoći u održavanju softvera na duži rok, jer programeri koji su spremni da popravljaju i unapređuju stvari koje još uvek funkcionišu, mogu sprečiti da se problemi u softveru pojave u budućnosti.
Piše dokumentaciju
Kada reši komplikovani problem, napiše i kako je došao do rešenja. Kada programer dokumentuje proces razmišljanja i postupak koji je koristio da bi došao do rešenja, to može pomoći drugim članovima tima da bolje razumeju kod i procese koji su korišćeni u razvoju softvera. Ova osobina takođe može biti korisna u slučaju da programer napusti tim, jer će drugi članovi tima imati pristup dokumentaciji koja opisuje kako je taj programer rešavao probleme i razvijao kod.
Dokumentovanje procesa razmišljanja kada programer reši komplikovan problem može biti od velike koristi za razvoj softvera i timski rad. To može pomoći drugim članovima tima da bolje razumeju kod i procese koji su korišćeni u razvoju softvera, poboljšaju kvalitet softvera i olakšaju prilagođavanje novim članovima tima.
Prati raspored i određuje prioritete u poslu
Multitasking je osobina koju svaki dobar programer poseduje. Zato je praćenje rasporeda i određivanje prioriteta veoma važno, da ne biste gubili energiju uzalud. Dobar programer mora sam da razluči šta je ono što mora da se uradi što pre, a šta može da sačeka. Dobar programer uvek pravi i prati raspored i određuje unapred koliko vremena može da potroši na koji deo posla.
Prihvata neuspeh
Ne dozvoljava da ga neuspeh demotiviše, već razmišlja šta može da nauči iz njega. Prihvatanje neuspeha omogućava programeru da se fokusira na rešavanje problema umesto na sam neuspeh. Dobar programer će analizirati šta je krenulo po zlu, kako bi naučio iz svojih grešaka i izbegao slične probleme u budućnosti. Ovo dovodi do neprestanog poboljšavanja kvaliteta softvera, jer se programer trudi da prevaziđe prethodne probleme i da poboljša procese razvoja.
Osim toga, prihvatanje neuspeha pokazuje i da programer ima samokritičnost i sposobnost da se suoči sa svojim greškama. Konačno, prihvatanje neuspeha može pomoći programeru da razvije otpornost na stres, koji je često prisutan u procesu razvoja softvera. To može pomoći programeru da ostane fokusiran na rešavanje problema i na postizanje ciljeva, umesto da se fokusira na neuspeh ili na sopstvene nedostatke.
