Dan žena je prilika da slavimo žene koje svojim radom oblikuju svet – od umetnosti i društva do tehnologije i nauke. Ove godine, osvrćemo se na naučnice srpskog porekla koje su ostvarile izuzetne rezultate u različitim naučnim oblastima i čiji rad i dalje doprinosi globalnom znanju.
Njihova istraživanja u oblastima fizike, astronomije, medicine i inženjerstva donela su važna saznanja i praktične primene koje imaju uticaj na ceo svet.
Iako se o nekima od njih ne govori često, njihovi doprinosi nastavljaju da oblikuju savremenu nauku i unapređuju naše razumevanje sveta.
Ako vas inspirišu priče o ženama koje su oblikovale svet nauke i tehnologije, pročitajte i naš tekst Žene u svetu tehnologije koje su promenile istoriju.
Mileva Marić Ajnštajn – pionirka među naučnicama
Mileva Marić Ajnštajn rođena je 1875. godine u Titelu i bila je jedna od prvih žena u Evropi koja je studirala fiziku i matematiku. Školovala se na Cirihškom politehničkom institutu, gde je upoznala Alberta Ajnštajna. Iako često ostaje u njegovoj senci, postoje dokazi da je imala značajnu ulogu u razvoju nekih od njegovih najvažnijih radova, a među njima je i teorija relativiteta.
Njihova prepiska i zajednički naučni zapisi ukazuju na to da je Mileva bila posvećena naučnom radu i da su mnogi koncepti proizašli iz njihovih razgovora i istraživanja. Uprkos njenom velikom potencijalu, životne okolnosti i društvene prepreke tog doba sprečile su je da ostvari punu naučnu karijeru. Danas se sve više govori o njenom doprinosu, a ona ostaje simbol istrajnosti i borbe žena u nauci.
Ana Gligić – žena koja je zaustavila epidemiju
Ana Gligić je virološkinja čiji rad je imao ključnu ulogu u suzbijanju epidemija. Najpoznatija je po tome što je 1972. godine, tokom epidemije velikih boginja u Jugoslaviji, izolovala virus i doprinela brzom reagovanju i suzbijanju širenja zaraze.
Tokom svoje karijere, radila je na istraživanju brojnih opasnih virusa, uključujući hemoragijske groznice i zoonotske bolesti. Njeni doprinosi medicinskoj nauci omogućili su bolju pripremu i odgovor na epidemije koje ugrožavaju zdravlje ljudi širom sveta. Iako je danas u penziji, njen rad ostaje primer kako naučnici mogu spasiti hiljade života svojom posvećenošću i stručnošću.
Mirjana Pović – astrofizičarka koja menja svet
Mirjana Pović je jedna od vodećih srpskih astrofizičarki. Doktorirala je na Institutu za astrofiziku Andaluzije u Španiji i specijalizovala se za proučavanje galaksija i njihovog razvoja. Njeno istraživanje pomaže naučnicima širom sveta da bolje razumeju procese koji oblikuju svemir.
Ono što Mirjanu posebno izdvaja jeste njen humanitarni rad i angažman na unapređenju naučnog obrazovanja u Africi. Posvećena je obrazovanju mladih u nerazvijenim zemljama, gde vodi projekte koji imaju za cilj popularizaciju nauke i astronomije. Dobitnica je prestižne Elsevier nagrade za doprinos nauci i obrazovanju, a njena misija nije samo da istražuje svemir, već i da pomogne mladima da dođu do obrazovanja i naučnih mogućnosti.
Gordana Vunjak Novaković – liderka u biomedicinskom inženjeringu
Gordana Vunjak-Novaković je jedna od najpriznatijih naučnica u oblasti regenerativne medicine i biomedicinskog inženjeringa. Kao profesorka na Univerzitetu Kolumbija, postala je pionirka u istraživanju inženjeringa tkiva, otvarajući vrata novim medicinskim tretmanima i terapijama za regeneraciju organa.
Njena istraživanja omogućila su izradu funkcionalnih tkiva koja se koriste u transplantaciji i testiranju lekova, čime je značajno unapredila medicinu. Dobitnica je brojnih međunarodnih nagrada, uključujući prestižna priznanja iz oblasti biomedicinskog inženjeringa i inovacija.
Marina Radulaski – budućnost kvantne fizike
Marina Radulaski je doktor fizike sa Univerziteta Stenford i stručnjak za kvantnu optiku i nanofotoniku. Trenutno radi kao profesorka na Univerzitetu Kalifornije u Dejvisu, gde istražuje kvantne emitere u nanofotonskim sistemima, što doprinosi razvoju kvantnih tehnologija i računara budućnosti.
Njena istraživanja imaju potencijal da revolucionarizuju računarsku tehnologiju i telekomunikacije. Dobitnica je brojnih prestižnih nagrada, uključujući NSF CAREER nagradu i Google Research Scholar Award, a njeno ime sve češće se pominje u svetu kvantne fizike.
Debora Šijački – istraživačica tajni svemira
Debora Šijački je jedna od vodećih naučnica u oblasti računarske kosmologije. Njeni istraživački projekti bave se simulacijama formiranja i evolucije galaksija, proučavanjem tamne materije i razvojem struktura u svemiru.
Radi kao profesorka na Univerzitetu Kembridž i zamenica je direktora Kavli instituta za kosmologiju. Njena istraživanja pomažu u razumevanju fundamentalnih sila koje oblikuju univerzum i otvaraju nova vrata u proučavanju svemira.
Jelena Kovačević – ekspertkinja za obradu podataka
Jelena Kovačević je dekan Tandon škole inženjeringa na Univerzitetu u Njujorku i stručnjakinja za obradu signala, analizu podataka i biomedicinsko inženjerstvo. Njeni naučni radovi našli su primenu u razvoju različitih tehnologija, od medicinskih uređaja do algoritama za obradu podataka.
Kao vodeća istraživačica u ovoj oblasti, aktivno doprinosi unapređenju načina na koji analiziramo i koristimo podatke u digitalnom svetu.
Svetlana Mojsov – naučnica koja je promenila lečenje dijabetesa
Svetlana Mojsov je biohemičarka poznata po ključnom doprinosu u razvoju sintetičkog insulina. Njena istraživanja na polju peptidnih hormona dovela su do otkrića i primene glukagonu sličnog peptida 1 (GLP-1), koji se danas koristi u terapiji dijabetesa tipa 2.
Njeno otkriće pomoglo je milionima ljudi širom sveta, a njen rad u oblasti endokrinologije ima ogroman značaj za modernu medicinu.
Ove naučnice pružile su izuzetan doprinos različitim oblastima nauke – od fizike i astrofizike, preko biomedicine i inženjeringa, do istraživanja svemira. Njihov rad često prolazi ispod radara, iako su njihove inovacije, otkrića i predanost oblikovali savremene tehnologije i medicinu. Upravo zato, važno je da ih slavimo, prepoznajemo i inspirišemo nove generacije da se odvaže na put nauke. Ove žene nisu samo simboli uspeha, već dokaz da znanje, trud i strast mogu menjati svet.
