Ubrzanje tehnološkog napretka poslednjih godina dovelo je do razvoja mnogih novih metodologija, ali ćemo se mi fokusirati na one koje su dokazale svoju efikasnost u praksi.
U ovom tekstu navešćemo nekoliko najpopularnijih metodologija u razvoju softvera:
1. Waterfall
Waterfall metodologija u razvoju softvera je linearni i sekvencijalni pristup u kojem se razvoj softverskog projekta sastoji od faza ( kao što su planiranje, analiza, dizajn, implementacija, testiranje i održavanje) koje se izvode u određenom redosledu. Svaka faza mora biti završena pre nego što se pređe na sledeću. Promene se teško uvode nakon što se projekat nalazi u kasnijim fazama. Ova metodologija se naziva „Waterfall“ (vodopad) zato što se svaka faza smatra završenom pre nego što započne naredna faza. Na primer, pre nego što se pređe na fazu implementacije, moraju se završiti sve faze planiranja, analize i dizajna.
Glavna prednost ove metodologije je u tome što ona ima jasno definisan proces, što olakšava planiranje i upravljanje projektom. Takođe, fokus na dokumentaciji i planiranju u ranim fazama projekta može sprečiti nepotrebne promene kasnije u razvojnom procesu.
Ova metodologija se često koristi za projekte sa jasno definisanim ciljevima i ograničenim budžetom, gde se sve faze precizno planiraju unapred i zatim se implementiraju.
2. Agile
Agile metodologija u razvoju softvera je pristup koji se zasniva na iterativnom i inkrementalnom razvoju softvera, čime se omogućavaju brza prilagođavanja promenama i fleksibilnost u procesu razvoja. Agile metodologija uključuje timski rad, često u malim grupama i sastoji se od iteracija, koje su obično kratkoročne, i tokom kojih se fokusira na razvoj konkretnih funkcija proizvoda. Ovaj pristup podrazumeva rad sa korisnicima tokom čitavog procesa razvoja, kako bi se osigurala najveća moguća vrednost za njih. Agile metodologija se razlikuje od Waterfall metodologije, jer ne sledi linearni proces i ne zahteva završetak jedne faze pre prelaska na drugu. Agile metodologija u razvoju softvera postala je popularna zbog svoje fleksibilnosti, brzine i sposobnosti da se prilagodi promenama koje se mogu javiti u procesu razvoja. Ova metodologija omogućava bolje upravljanje rizikom i troškovima, poboljšanu komunikaciju i timski rad, kao i bolje razumevanje potreba korisnika.
3. Scrum
Scrum metodologija u razvoju softvera je jedan od najpopularnijih agilnih pristupa koji se koristi u razvoju softvera. Ova metodologija se fokusira na timski rad i kontinuirano poboljšanje procesa, a koristi se za razvoj kompleksnih softverskih projekata.
Scrum metodologija se sastoji od „sprintova“, koji su kratke iteracije tokom kojih se tim fokusira na razvoj konkretnih funkcija proizvoda. Svaki sprint traje obično od jedne do četiri nedelje, a tokom svakog sprinta, tim definiše ciljeve i prioritetne zadatke koje treba završiti. U okviru Scrum metodologije, postoji nekoliko ključnih uloga, uključujući Scrum Mastera, Product Ownera i Development tim. Glavna prednost Scrum metodologije je u tome što se fokusira na brzo prilagođavanje promenama u zahtevima korisnika i kontinuirano poboljšanje procesa. Ovaj pristup takođe omogućava bolju komunikaciju i timski rad, jer timovi rade zajedno kako bi se postigao cilj. Međutim, Scrum metodologija može biti zahtevna za implementaciju i zahteva dobro organizovan i usklađen tim.
4. Extreme Programming (XP)
Ovo je agilna metodologija u razvoju softvera koja se fokusira na kvalitetan kod i brzu isporuku softverskih funkcija. Ova metodologija se sastoji od nekoliko praksi koje se primenjuju zajedno kako bi se postigao kvalitetan softverski proizvod u kratkom roku. Jedna od ključnih praksi u XP-u je „parno programiranje“, gde dva programera rade na istom delu koda. Ova praksa omogućava brže otkrivanje grešaka i olakšava razmenu znanja i iskustava među programerima. Extreme programming takođe podrazumeva različite vrste testiranja, uključujući automatsko testiranje, testiranje jedinica i testiranje integracije. Druga važna praksa u XP-u je kontinuirana integracija, gde se kod često integriše u glavnu verziju softverskog proizvoda. Ovo omogućava brže otkrivanje grešaka i smanjuje rizik od konflikta u kodu. XP takođe promoviše čestu isporuku softverskih funkcija korisnicima, što omogućava brže dobijanje povratnih informacija i prilagođavanje softverskog proizvoda potrebama korisnika. Ova metodologija je popularna zbog svoje fokusiranosti na kvalitetan kod i brzu isporuku softverskih funkcija. Međutim, XP metodologija može biti izazovna za implementaciju i zahteva dobro organizovan i usklađen tim.
5. Lean
Lean metodologija u razvoju softvera se bazira na principima „Lean Manufacturing“-a, koji su razvijeni u proizvodnoj industriji u Japanu. Ova metodologija se fokusira na smanjenje troškova, eliminisanje gubitaka i kontinuirano poboljšanje procesa u razvoju softvera. U okviru Lean metodologije, najvažniji koncept je „value stream mapping“, gde se analiziraju procesi u razvoju softvera kako bi se identifikovali gubici i nepotrebne aktivnosti. Na osnovu ove analize, moguće je usmeriti pažnju na ključne aktivnosti koje donose stvarnu vrednost korisnicima softverskog proizvoda. Još jedan ključni koncept u Lean metodologiji je „kontinuirano isporučivanje“, gde se softverski proizvod isporučuje korisnicima u malim iteracijama, što omogućava brzo dobijanje povratnih informacija i prilagođavanje softverskog proizvoda u skladu sa potrebama korisnika. Ovaj pristup podstiče timski rad i saradnju između svih članova tima, uključujući programere, testere, menadžere i korisnike softverskog proizvoda. Glavna prednost Lean metodologije je u tome što se fokusira na smanjenje troškova i kontinuirano poboljšanje procesa, što dovodi do boljeg kvaliteta softverskog proizvoda.
6. Kanban
Kanban metodologija u razvoju softvera je pristup koji se fokusira na vizuelno upravljanje tokom procesa razvoja softvera. U okviru Kanban metodologije, radni zadaci se vizuelno prikazuju na Kanban tabli, koja se sastoji od nekoliko kolona koje predstavljaju različite faze u procesu razvoja softvera (na primer, „u toku“, „čekanje“, „završeno“). Timovi učestvuju u svakodnevnim sastancima (Daily Standup) gde razgovaraju o svakom zadatku i napretku u radu. Kanban metodologija se često koristi u kombinaciji sa Agile i Lean metodologijama, a njen fokus na kontinuiranu isporuku softverskih funkcionalnosti je idealan za projekte sa stalno menjajućim zahtevima korisnika ili projekte koji se razvijaju iterativno. Glavna prednost Kanban metodologije je u tome što omogućava vizuelno upravljanje tokom procesa razvoja softvera, što čini proces lakšim za praćenje, analizu i prilagođavanje u skladu sa potrebama projekta. Ova metodologija takođe podstiče timski rad, a smanjenje količine nepotpunog rada dovodi do bolje efikasnosti i brže isporuke softverskih funkcionalnosti.
