Biti dobar programer ne znači samo znati kako napisati ispravan kod – radi se o usvajanju principa koji pomažu u pisanju jasnog, održivog i efikasnog koda. Ovi principi omogućavaju programerima da rade pametnije, smanje greške i lakše sarađuju sa timom.
Ako tek ulazite u svet programiranja, ovi principi će vam pomoći da razumete šta razlikuje dobrog programera od onog koji samo piše kod.
KISS princip – jednostavnost pre svega
(Keep It Simple, Stupid)
Dobar kod ne mora biti komplikovan. Što je jednostavniji, to ga je lakše razumeti, održavati i poboljšavati. KISS princip podseća programere da izbegavaju nepotrebno složene strukture i umesto toga biraju najjednostavnije rešenje koje ispunjava svrhu.
Na primer, ako postoji način da rešite problem u nekoliko redova koda, nema potrebe da pišete desetine linija sa dodatnim, suvišnim logikom. Jednostavnost ne znači površnost, već pametan dizajn koda koji je lak za održavanje.
DRY princip – izbegavajte ponavljanje koda
(Don’t Repeat Yourself)
Programerska praksa nalaže da se izbegava pisanje istog koda više puta. Umesto kopiranja i lepljenja istih funkcionalnosti u različite delove aplikacije, bolje je izdvojiti ih u funkcije, klase ili module.
Na primer, ako vaša aplikacija na više mesta koristi istu logiku za izračunavanje prosečne ocene, umesto da taj kod ponavljate svuda, bolje je da napravite funkciju izracunajProsek() i pozovete je kada vam je potrebna. Tako ćete uštedeti vreme, smanjiti rizik od grešaka i olakšati održavanje koda.
YAGNI princip – ne razvijajte unapred ono što vam ne treba
(You Aren’t Gonna Need It)
Jedna od najčešćih grešaka programera je dodavanje funkcionalnosti koje „možda budu potrebne u budućnosti“. Ovaj princip kaže da je bolje fokusirati se na ono što je trenutno potrebno, a dodatne funkcionalnosti dodavati samo kada zaista postanu neophodne.
Na taj način štedite vreme, izbegavate komplikovanje koda i smanjujete mogućnost grešaka koje bi mogle nastati zbog nepotrebnih dodataka.
SOLID principi – temelj za objektno orijentisano programiranje
SOLID je skup pet principa koji pomažu u pisanju dobro strukturisanog i lako održivog objektno orijentisanog koda.
- Single Responsibility Principle (SRP) – svaka klasa treba da ima samo jednu odgovornost.
- Open/Closed Principle (OCP) – softver treba da bude otvoren za proširenja, ali zatvoren za izmene.
- Liskov Substitution Principle (LSP) – objekti i njihove podklase treba da budu međusobno zamenjivi.
- Interface Segregation Principle (ISP) – bolje je imati više malih interfejsa nego jedan veliki.
- Dependency Inversion Principle (DIP) – zavisnosti treba bazirati na apstrakcijama, a ne na konkretnim implementacijama.
Ako se ovi principi primenjuju pravilno, kod postaje modularniji, fleksibilniji i lakši za održavanje.
TDD princip – testovi pre koda
(Test Driven Development)
Pisanje testova pre nego što se napiše kod deluje neobično početnicima, ali ima puno prednosti. Prvo se napiše test koji opisuje očekivano ponašanje koda, zatim se piše kod koji prolazi taj test. Ovaj pristup pomaže u smanjenju grešaka i osigurava da kod funkcioniše ispravno od samog početka.
Na primer, pre nego što napišete funkciju za obračun popusta u online prodavnici, možete napisati test koji proverava da li će ta funkcija ispravno primeniti popust na cenu proizvoda.
BDD princip – razvoj vođen ponašanjem
(Behavior Driven Development)
BDD je proširenje TDD-a, ali se više fokusira na opisivanje ponašanja softvera na jeziku razumljivom svima u timu (uključujući i neprogramere). Umesto da pišete samo testove, pišu se scenariji koji objašnjavaju kako bi se aplikacija trebala ponašati iz ugla korisnika.
Ovaj princip podstiče bolju saradnju između programera, testera i poslovnih analitičara i osigurava da svi u timu razumeju šta aplikacija treba da radi.
Dobri programeri ne samo da znaju kako da napišu kod, već i kako da ga napišu na način koji je jasan, efikasan i lak za održavanje. Primenom principa poput KISS, DRY, YAGNI, SOLID, TDD i BDD, svaki programer može značajno poboljšati kvalitet svog rada. Ovi principi ne samo da olakšavaju rad pojedincima, već poboljšavaju saradnju u timu i osiguravaju dugoročnu održivost softverskih rešenja.
