To je zato što je internet rezultat postepenog razvoja, ali ipak postoje neki ključni trenuci i naučnici koji su zaslužni za njegov razvoj.
Početak interneta
Kao i mnoge tehnologije koje danas uzimamo zdravo za gotovo, internet je počeo da se razvija tokom Hladnog rata kada je američka vlada želela da stekne prednost nad svojim rivalom, Sovjetskim Savezom. U 1957. godini, SSSR je uspešno lansirao prvi satelit u orbitu, što se smatra početkom ere u kojoj su ove dve svetske sile vodile bitku za tehnološku prevlast. To se odrazilo u osnivanju novih američkih vladinih programa poput Nacionalne aeronautičke i svemirske administracije (NASA), kao i ključnog učesnika u našoj priči – Agencije za napredna istraživanja odbrane (ARPA) Ministarstva odbrane SAD. Ova atmosfera velike napetosti generisala je prve korake ka internetu.
ARPA je počela da radi na jednoj od najranijih verzija interneta – Advanced Research Projects Agency Network (ARPANET) – kao način da omogući povezivanje svojih računara. Prvi računari su bili veliki i nepokretni, a informacije su bile smeštene na magnetnim trakama. Slanje podataka na drugi računar zahtevalo je posetu pošti.
1. oktobra 1969. godine, ARPANET je dostavio svoju prvu poruku: komunikaciju između računara u istraživačkom centru UCLA i drugog računara na Stanford Univerzitetu. Poruka je bila kratka i jednostavna : „LOGIN“. Nažalost, sistem se srušio, pa su poslata samo prva dva slova!
Ko je prvobitno razvio ono što sada nazivamo internetom?
Prva ideja u razvoju interneta desila se 1962. godine kada je naučnik J.C.R. Licklider iz ARPA-e izneo viziju „intergalaktičke mreže“ koja bi bila bezbedna od neprijateljskih napada. Međutim, tek sredinom 60-ih godina, pod vođstvom Roberta Taylor-a, postavljeni su planovi da se ostvari san o povezanoj mreži. Agencija je takođe angažovala Larija Robertsa iz MIT-a u januaru 1967. godine da pokrene stvari.
Još jedno važno ime koje treba pomenuti je Leonard Kleinrock, koji je uveo matematičku teoriju koja je bila osnova tehnologije, poznate kao „paketsko preusmeravanje“. Tehnološka firma Bolt Beranek & Newman, koju takođe pamtimo po njihovoj ulozi u razvoju elektronske pošte, dobila je ugovor za izgradnju ARPANET-a. Iako ovi pioniri ARPANET-a imaju svoje zasluge, danas nisu poznata imena. To je zato što su se razvijale dodatne mreže u pokušaju daljeg razvijanja komunikacije i povezivanja računara. I kako su se pojavljivale multiple mreže računara, bilo je potrebno nešto da im omogući komunikaciju međusobno. Tu na scenu stupaju Vinton Cerf i Robert Kahn.
Ko je “izmislio” internet?
Računarski naučnici Vinton Cerf i Robert Kahn se nalaze na svakoj listi ljudi koji se smatraju izumiteljima interneta. To je zato što su oni osmislili Transmission Control Protocol i Internet Protocol (TCP/IP), poznati kao standard za deljenje informacija između različitih mreža. Drugim rečima, njihov rad omogućio je mreži poput ARPANET-a da komunicira sa drugom računarskom mrežom. Kahn i Cerf su javno izneli svoje ideje 1974. godine, što je dovelo do sistema koji se i danas koristi.
RFC 675, Specifikacija programa za kontrolu prenosa interneta, objavljen je u decembru 1974. godine. Ovaj dokument takođe sadrži prvu potvrđenu upotrebu izraza „internet“ – skraćenica od „internetwork“.
Cerf-ovi i Kahn-ovi radovi su toliko važni za današnji internet da se 1. januar 1983. godine, kada su ARPANET i Defense Data Network zvanično prešli na TCP/IP, smatra „zvaničnim“ rođendanom interneta. To je dan kada su mreže konačno povezane univerzalnim jezikom, što znači da je internet ove godine “proslavio” svoj 40. rođendan.
World Wide Web – kada internet postaje javno dostupan?
Kao što smo već naveli, 80-ih godina su različite računarske mreže (npr. u vojnim objektima, univerzitetima, korporacijama itd.) konačno bile u mogućnosti da se povežu i komuniciraju međusobno. Međutim, internet još uvek nije bio dostupan široj javnosti.
Prvi put je to postalo moguće stvaranjem Svetske mreže (World Wide Web – WWW) 1989. godine. A ko je izumitelj Svetske mreže? To je engleski računarski naučnik Tim Berners-Li.
Berners-Li je razvio jezik za obeležavanje hiperteksta (HTML), koji je omogućio strukturiranje i povezivanje dokumenata na mreži putem hiperlinkova. Takođe je razvio HTTP (HyperText Transfer Protocol), protokol koji omogućava prenos hipertekstualnih dokumenata putem interneta.
Godine 1990. Berners-Li je zajedno sa svojim kolegama objavio prvu web stranicu i prvi web pregledač nazvan „WorldWideWeb“. Oni su takođe postavili temelje za razvoj web servera i klijentskih aplikacija koje su omogućile pristup i pregledanje web sadržaja.
Važno je napomenuti da je Berners-Li omogućio da Svetska mreža bude dostupna i besplatna za sve korisnike. On je odlučio da softver i specifikacije WWW-a budu javno dostupni, čime je omogućio širenje i razvoj interneta širom sveta.
Berners-Li je dobio brojna priznanja i nagrade za svoj rad, uključujući orden Britanskog Carstva (Order of the British Empire) i Turingovu nagradu. Takođe je osnovao World Wide Web Foundation, organizaciju koja radi na promovisanju otvorenog interneta za sve ljude širom sveta.
5 važnih prekretnica u razvoju interneta:
- 1965: Izum „paketskog preklopnika“, način slanja informacija sa jednog računara na drugi. To omogućava računarima da prvi put komuniciraju međusobno.
- 1969: UCLA, Stanford Research Institute (SRI), UCSB i Univerzitet u Juti povezuju se putem ARPANET-a, a prva poruka „LOGIN“ šalje se računaru SRI. Zbog pada sistema, prenesena su samo prva dva slova „LO“.
- 1974: Vinton Cerf i Robert Kahn objavljuju detalje o svom Protokolu za kontrolu prenosa (TCP), koji omogućava računarima da razmenjuju podatke. Nakon toga razvijaju Internet protokol, odnosno IP.
- 1983: Sistem domenskih imena (DNS) uspostavlja standardni sistem imenovanja web lokacija putem domenskih imena (npr. sa nastavcima .com, .edu, .gov, .net, .org itd.). Ova imena su lakša za pamćenje od numeričkih oznaka IP adresa (npr. 163.496.631.75).
- 1989: Tim Berners-Li, radeći u CERN-u, stvara Svetsku mrežu i razvija jezik za obeležavanje hiperteksta (HTML),
Izvor : mail.com
