Svako ko se nalazi na početku svoje IT karijere ima nedoumice u vezi sa tim kako izgleda celokupan proces regrutacije. Kao jedan od neizostavnih aspekata ovog procesa izdvaja se i intervju tokom kog kandidat pokazuje svoje praktične veštine i znanje u oblasti programiranja.
Tehnički intervju, stoga, predstavlja poseban deo razgovora za posao jer za cilj ima proveru sposobnosti kandidata i snalaženje u radu sa praktičnim izazovima. Za razliku od bihejvioralnog intervjua sa HR-om, kandidat na tehničkom razgovoru dobija zadatke koje treba da reši, pa zato ovaj deo selekcije veoma često poprima formu ispita, više nego klasičnog razgovora sa regruterom.
Tipovi zadataka na tehničkom razgovoru za posao
Tipovi tehničkih zadataka razlikuju se u zavisnosti od toga u kojoj kompaniji aplicirate za posao. Neki poslodavci praktikuju da, odmah nakon razgovora pošalju zadatak, odnosno test, sa zadatim vremenskim rokom za njegovo rešavanje.
Od prelaska na sistem rada od kuće, mnoge kompanije opredeljuju se za ovaj sistem provere tehničkog znanja. Pozitivna strana takvog načina provere znanja jeste što kandidat ima vremenski okvir za trajanje testa, a samu izradu može da prilagodii svojim obavezama. Time stiče priliku da se u potpunosti posveti zadatku.
Ipak, određene kompanijama i dalje se primenjuju tzv. Whiteboard test. Naziv potiče od bele table koja se koristiti za rešavanje zadatka, uživo, tokom tehničkog intervjua. Test se obavlja u prostorijama kompanije. Ipak, kako bi se prilagodio uslovima rada od kuće, brojni poslodavci omogućavaju da se test uradi onlajn.
Kandidati za rešavanje zadataka tokom ovog tipa testa imaju najčešće 1-2 sata, nekada i duže.Bez obzira na to da li Whiteboard test radite onlajn ili u prostorijama kompanije,spremite se na to da, ponekad, rešavanje može da potraje i nekoliko sati.
Saveti za tehnički zadatak
Prvi korak ka uspešno savladanom zadatku u okviru zadatog vremena, jeste da ga temeljno iščitate i razumete. Koliko god bili tehnički potkovani, ukoliko niste dobro razumeli problem koji se nalazi pred vama, uvek postoji mogućnost da odete u potpuno pogrešnom smeru.
Ukoliko postoje nejasnoće, nemojte se ustručavati da kontaktirate regrutera i postavite pitanja. Neke kompanije ciljano će izostaviti izvesne detalje u tehničkom zadatku jer žele da vide da li kandidat temeljno analizira zadatak pre nego što pristupi izradi. Ipak, ukoliko kontaktirate kompaniju radi dodatnih pojašnjenja, trudite se da vaša pitanja budu precizna i koncizna.
Drugi korak upravo predstavlja postavljanje pravih pitanja. Ovo vas može dovesti korak bliže ka dobijanju pozicije, a razumevanje je zadatka je već pola rešenja. Razmotrite potencijalna rešenja pre nego što krenete sa kodiranjem.
Na kraju, evaluacija mogućih rešenja često određuje uspeh softverskih projekata. Ukoliko temeljno razmotrite problem i otkrijete više potencijalnih načina za njegovo rešavanje, to će
poslodavcu signalizirati da posedujete raznovrstan skill set. Kritičko mišljenje i promatranje zadatka iz različitih uglova su veštine koje su od velikog značaja za vaš budući posao.
Bez panike – ukoliko se u nekom momentu “zaglavite“, ostanite smireni i fokusirani na zadatak. Razložite problem i podelite svoj tok misli sa osobom koja vodi intervju. Ako ste na pravom tragu, intevjuer može da vas ohrabri da razmišljate ispravno. Još jedan razlog je što kompanije nastoje da zaposle kandidate koji mogu da se nose sa pritiskom.
Odgovor na ova pitanja olakšava rad na zadatku
Pre nego što pređete na kodiranje, odnosno rad na tehničkom zadatku, potrudite se da odgovorite na sledeća pitanja:
- Da li vaš kod rešava problem, uključujući i edge case (izuzetno specifične situacije pri ekstremnom parametru)?
- Koje alternative rešenju još postoje?
- Da li će rešenje ispuniti očekivanja u domenu performansi?
Imajte na umu da odgovor na ova pitanja umnogome olakšava rad na zadatku. Pre svega, ako pronađete rešenja na ove nedoumice, postoji mogućnost da pronađete neka alternativna rešenja ili optimizujete svoj pristup.
Zapamtite da prvobitno rešenje, ono do kog ste došli pri inicijalnoj razradi zadatka, u većini slučajeva nije jedino koje postoji.
Ispišite svoj pristup zadatku u kratkim crtama kako bi vam pomogao u daljem radu, a pre nego što krenete sa kodiranjem. Radite planski na rešenju, uz prepoznavanje i razdvajanje koraka koje treba slediti. Na primer, ako prilikom rada zaključite da u nekim segmentima treba da dođe do modifikacije, biće vam mnogo jednostavnije da sa tim izađete na kraj.
Sa druge strane, kodiranje bez prethodnog razmatranja problema i ispisivanja smernica često vodi do nepotpunog ili netačnog rešenja. Stoga, odvojite vreme kako ne biste propustili ovaj izuzetno bitan korak.
